Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nacionalni dohodak;Lorencova kriva". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

УВОД

Појам националног дохотка данас се доста спомиње уопште у друштву. Поставља се питање шта је национални доходак?

Национални доходак (или нето национални доходак) је економски појам који подразумева новонасталу вредност у привреди једне земље у току посматраног временског периода, најчешће једне године.

Национални доходак користи се као агрегатни показатељ достигнутог степена развоја привреде. Врло је употребљив и за упоређивање развоја привреде појединих земаља. Тада се обрачунава национални доходак по глави становника (per capita).

Расподела националног доходка најзначајнија је компонента економске политике једне земље. Расподелом се детерминишу границе свих облика крајње потрошње (личне, опште, инвестиционе). У том контексту, структуру националног доходка чини збир личне потрошње, опште потрошње и акумулације

У свом раду ћу навести нешто више о Лоренцовој криви националног доходка.

2. МАКРОЕКОНОМСКА РАВНОТЕЖА

Из досадашње анализе следи да је национални доходак, као мера привредне активности, одређен:

• количином и структуром чинилаца производње и нивоом

технологије (производне могућности, капацитети), као

• обимом и структуром тражње (искоришћеност капацитета).

Промене обима и структуре тражње нужно изазивају промене у величинине само номиналног него и реалног националног дохотка, јер имплицирају промене степена ангажованости појединих ресурса у економском процесу.

«Кејнзовска ситуација» - неискоришћени капацитета. Промене обима иструктуре тражње аутоматски изазивају промене (Δ) реалног националногдохотка. Све дотле док се растући доходак не приближи границамакапацитета (FPP!) којима располаже привреда као целина.

Кад растући доходак удари у те препреке, привреда престаје да буде систем ограничен чиниоцима на страни тражње и постаје систем који је лимитиран факторима на страни понуде. Према томе, треба уочити да равнотежа која се може успоставити у привреди као великом (и сложеном) привредном систему, није једнозначно одређена. Број могућих макроекономских равнотежних стања бесконачно је велик – одговара интервалу равнотежних вредности националног дохотка који иде од релативно ниских вредности тог агрегата па све до величине која је одређена производним могућностима привреде (FPP).

Значи, равнотежа сама по себи нема никакво нормативно значење: ситуација у којој је систем уравнотежен на релативно ниском нивоу не може се ни у ком смислу интерпретирати као супериоран у односу на неку неравнотежну ситуацију која имплицира релативно велике вредности националног дохотка.

3.НАЧИНИ ИСКАЗИВАЊА РАВНОТЕЖЕ

Ради наглашавања основних релација макроекономске равнотеже у моделу агрегатне тражње узеће се најједноставнија варијанта тога модела — варијанта у којој тражња има само две компоненте: личну потрошњу и инвестиције. Код личне потрошње разликују се две компоненте: потрошња која је независна од величине дохотка (на пример, трошење извесних животних намирница преко потребних за одржање) и која је позната под називом аутономна лична потрошња, те остали облици личне потрошње чија појава и обим зависе од величине дохотка па ће се, уз поштовање те дистинкције, лична потрошња спецификовати као линеарна функција дохотка, док ће се инвестициони издаци третирати као егзогено одређена и фиксна величина тако да ће се добити следеће две једначине

C= co+c1Y (1)

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]